Sekretarica sam u jednoj velikoj firmi, vlasnik mi je direktor, uvek sam volela kada ga poseti njegov drugar iz detinjstva, iako je on malo prost čovek, dernja se, direktora zove ‘obelix’, tako su ga zvali u detinjstvu, oni se ispričaju, popiju po koju i on ode, on je posle toga ceo dan srećan iako je zahtevan i strog, taj dan je uvek opušten…to me podseti da smo svi mi ljudi!