U prilog tome govori i podatak da je rec “protein” nastala je od grcke reci “proteios”, što znaci “primarni”. Oko 15-20% naseg tela cine proteini a jedina supstanca koja je zastupljenija u nasem telu je voda.
Proteini su neophodni u procesu varenja unete hrane, podsticu korisne materije da aktivno ucestvuju u odbrambenom mehanizmu organizma, bitan su faktor u procesu daljih promena u tkivima, slaganje u celije i pretvaranje u energiju. Belancevine su takodje primarni sastojak svakog hormona, a hormoni su sokovi razlicitih zlezda sa unutrasnjim lucenjem, koji se luce u krv i diriguju nasim celokupnim razvitkom i osecanjima. Od belancevina su isto tako izgradjena i takozvana antitela koja nas organizam stvara za borbu protiv raznih uzrocnika bolesti, kao sto su bakterije i virusi. One su i sastavni deo krvne boje – hemoglobina. Hemoglobin u crvenim krvnim zrncima prenosi kiseonik iz pluca u celije tela i oduzima štetan ugljen-dioksid. Proteini u ljudskom organizmu su veoma zaposleni i imaju mnogo “radnih mesta” da ih je tesko i nabrojati. Na primer, protein rodopsin u našim ocima nam pomaže da vidimo svetlo. Proteini su veoma bitni i u genetici, oni nam daju strukturu tela, pomažu u regulaciji telesnih procesa i održavaju unutrasnje telesno okruženje na optimalnom nivou, zasluzni su za rast kose i noktiju. I jos mnogo toga…
Stoga su proteini koje unosimo kroz ishranu neophodni i dragoceni za odrzavanje zivota i zdravlja. Medjutim, belancevine iz razlicitih namirnica nemaju jednake bioloske vrednosti. Vrednije su belancevine iz namirnica zivotinjskog porekla od onih koje nalazimo u biljnim namirnicama, zbog toga sto zivotinjski proteini sadrze vecinu neophodnih aminokiselina, dok biljnim proteinima nedostaju neke organizmu neophodne aminokiseline koje nase telo nije u stanju da formira. A kada ih nema – nastaju razni poremecaji. Zato, pored belancevina biljnog porekla, treba da su u dovoljnoj meri zastupljene i belancevine zivotinjskog porekla.
Glavni izvori proteina zivotinjskog porekla su jaja, mleko, mlecni proizvodi, meso, riba. A biljnog porekla pasulj, socivo, soja, grasak, krompir i dr. Tu su i gljive koje po klasifikaciji ne spadaju niti u zivotinje niti u biljke, ali su vredan izvor finih proteina.
Utvrdjeno je da se razliciti proteini medjusobno dopunjuju u pogledu bioloske vrednosti. Proteinima suvih leguminoza nedostaje jedna od esencijalnih aminokiselina – metionin, pa oni postaju bioloski punovredni kada se kombinuju sa proteinima jaja, mesa, sira, dzigerice. Dakle, proteini zivotinjskog porekla (visoke bioloske vrednosti) odlicno dopunjuju proteine biljnog porekla. U ovom pogledu narocito se isticu proteini mleka.
Na osnovu mnogih ispitivanja utvrdjeno je da kombinacija od oko 50% zivotinjskih i 50% biljnih proteina u organizmu imaju isti bioloski efekat kao i ista kolicina (100%) zivotinjskih proteina. Zbog toga i svih drugih vaznih supstanci neophodnih za zdravlje, preporucuje se da od ukupne potrebne dnevne kolicine obroci i sadrze oko 50% zivotinjskih i 50% biljnih belancevina.
Nedostatak proteina je zaista retka pojava u razvijenim zemljama, dok prevelik unos proteina može biti opasan za organizam. Na primer, previse proteina može opteretiti jetru i bubrege, a takodje može dovesti do gojaznosti. Neke vrste proteina mogu biti uzrok alergije, jer njihova struktura može izazvati pogresan imunološki odgovor. Primera radi, mnoge osobe su alergicne na gluten, protein iz pšenice. Ipak, bez belancevina nema ni zivota, a nase dnevne potrebe za njima iznose oko 0,9 g po 1 kg telesne težine. Pri toj racunici postoje manja ili malo veca odstupanja u zavisnosti od godina starosti, pola i stepena aktivnosti.
izvor: http://www.priroda-leci-sve.com/