Ona puši jake cigarete, psuje, i ne boji se smrti. Tanja ima muža, koji je 9 godina mlađi od nje.
On je glavni arhitekta u veoma solidnom građevinskom preduzeću. I jako je lep.
Pravi najukusnije kolače koja sam probala. I smišlja divne bajke za njihove dvogodišnje blizance.
Uspavljuje ih, ako je Tanja na poslu, i noću ih obilazi, zato što je Tanja umorna.
Druga moja drugarica Jelena – psiholog pri vojsci. Njen prvi muž, hirurg je poginuo pre 12 godina.
Prošle godine se udala za snimatelja koji je snimao reportažu o njoj.
U početku su se samo družili, a onda je moja prijateljica doživela saobraćajnu nesreću, povredila kičmu, i on je skoro pola godine brinuo o njoj.
Uzeo je neplaćeni odmor da bi bio pored nje.
Vikendom je, da bi zaradio, snimao svadbe. Jelena je, uprkos neutešnim prognozama lekara, ustala na noge.
Njen sin, snimatelja naziva ocem. A on je ponosan na dečaka, koji je ove godine otišao u Stokholm, na Olimpijadu iz fizike.
Marija – profesorka filozofije. Udala se za muškarca bez visokog obrazovanja.
Ali on joj popravlja kuću, ponekad kuva ručkove, obožava decu i zabranjuje buku u kući, jer se mama-profesorka, priprema za časove.
Marija je opsednuta naučnom karijerom, i planira specijalizaciju u Kini. Muž je opsednut Marijom…
On ne zna ko je Hegel i koja je njegova filozofija, ne zna ni šta je egzistencijalizam, i kad je nastao.
Ali, zato on zna koji broj obuće nosi Marija, i ne zaboravlja promeniti letnje gume na njenom automobilu.
Marijin muž ima svoj biznis za proizvodnju mašina za obradu drveta. Nije neki bogataš, ali je čovek na svom mestu.
I kad mi počnu pričati kakva treba da bude idealna žena, da bi se udala, ja se naglas smejem.
Zato što vole, ne idealne, nego osobe srodne duše. Sa svim svojima pukotinama i udubljenima, svaka šerpa nađe svoj poklopac.
Zato se ne treba plašiti živeti onako kako želiš, i biti onakav kakav želiš biti.
To je sve šta sam htela danas da vam kažem.