Nisam to ja izmislila, stvarno se zove crazy cake. Zašto? Zato što se pravi bez svih uobičajenih stvari koje se koriste za pripremu kolača, odnosno bez jaja i putera. To nama koji poznajemo koncept posnih jela i koncept sankcionaških dovijanja nije neka ludost, ali izgleda da Amerikancima jeste.
Naime, ovaj kolač je izmišljen u vreme velike depresije, tridesetih godina prošlog veka. Tada je bio popularan, danas je samo fora. Računam da je to njihov ekvivalent hilandarskom kolaču koji je kružio za vreme bombardovanja. Seća li se neko toga? Bio je ukusan, ali to je testo prošlo kroz milione mladih ruku tako da je u isto vreme bio i malo bljak.
No, vratimo se krejzi kejku. To je stvar koja se pravi sa minimumom sredstava, vremena i kulinarskog umeća. Čak i sa minimumom sudova. Mislim da ne može da omane. Može se prilagođavati tako da svaki put bude drugačijeg ukusa.
edit:
skrolujte do dole kako biste videli verziju sa makom.
Potrebno vam je:
Za kolač:
1 1/2 šolje brašna
1/2 kesice praška za pecivo
1 šolja šećera
1/2 kesice vanilin šećera
1/4 šolje kakaoa
1/4 šolje ulja
3 kašike sirćeta
1 čaša ključale vode
Za fil:
džem
Prvo stavite vodu da se kuva i uključite rernu na 220 stepeni.
Potom sipajte brašno, prašak za pecivo, šećer i vanilu direktno u pleh. Bez podmazivanja, bez papira. Samo sipajte i ne brinite.
Dodajte i kakao.
Promešajte suve sastojke
i u njima napravite 2 rupice.
U jednu sipajte ulje
u drugu sirće.
Nadam se da vam je ona voda koju ste stavili da se greje do sada proključala, pošto sada sve ovo treba zaliti vrelom vodom.
Promešajte lepo.
Vidite kako je finu teksturu dobilo
Poravnajte masu i stavite tepsiju u zagrejanu rernu.
Trebalo bi da se peče 20-25 minuta, odnosno dok viljuška zabodena u sredinu ne izađe čista.
Izvadite kolač iz rerne i tako vrućeg ga premažite džemom.
Ja sam danas koristila džem od narandže, ali ga nikome ne preporučujem. U stvari ja sam taj džem kupila samo zato što sam se još kao mala, kad sam čitala Alisu u zemlji čuda, zapitala kakav li je to džem (sećate se, dok pada kroz zečju rupu ona pronađe praznu teglu) i još od tada vučem neku romantičnu ideju da to mora biti nešto fenomenalno. Možda i jeste, ali ako se pravi bez narandžine kore =/ Sad ga koristim samo za kolače (npr u kolaču od bundeve ima dobru funkciju).
Ako mislite da vam je ovako previše slatko, možete napraviti glazuru tako što ćete ukuvati jednu veliku i prepunu kašiku džema, kašiku vode i kašiku limunovog soka. Onda se ta glazura stavlja na kolač kad se malo ohladi, jer je tečnija. Ja sam to izbegla, ponovo, jer mi je nekako bilo glupo da stavljam limun u džem od narandže.
Ludi kolač se može služiti hladan ili topao.
I, ukoliko je neko bio skeptičan oko nepodmazivanja pleha, slikala sam ga i odozdo.
Za svaki slučaj =)
edit:
mala varijacija
umesto kakaoa stavila sam mak
umesto 3 kašike sirćeta – 2 kašike limunovog soka i 1 kašiku sirćeta
i dobila kolač od maka.