Trudna sam i ušla sam u zadnje dane trudnoće. Moj suprug svaku večer dežura kraj mene, potpuno obučen i obuven, kako on kaže – za svaki slučaj. Ovo nam je prvo dijete i silno smo uzbuđeni a on gotovo da i ne spava u zadnje vrijeme. Sinoć sam odlučila da
se malo našalim sa njim. Počela sam u pola noći simulirati porođaj. Toliko se prepao i uzbudio da se sapleo, pao, pokušao da ustane, ali opet je pao, počeo da puzi i na kraju ustao, otrčao u kupatilo, pa u kuhinju, iz kuhinje u našu spavaću, počeo da rovi po ormaru tražeći moju torbu koju sam spakovala za bolnicu, počeo da se trese, plače, i
cijelo to vrijeme je meni govorio: Diši malena, diši! A ja sam se gušila od smijeha na krevetu. Kada je skontao koliko se smijem, stao je, gledao me par trenutaka u čudu i onda rekao: “Pa dobro ženo, i ja ću jednom biti trudan, pa ćeš vidjeti kako je to kad te neko ovako za*ebava.” Izvrištala sam