Imao sam devojku koja je imala malo dete. To dete sam prihvatio kao da je moje i budući da sam doktor, kad god bi se razbolelo (a mala deca su to često) preuzimao sam brigu o njemu na sebe. Ostavila me zbog drugog. Nije je bilo briga što sam to dete doživljavao kao svoje. Izgubio sam i više nego što čovek izgubi običnim raskidom. Dete je bilo malo, i teško da me je i zapamtilo, a vremenom će mu i to izbledeti. Bio sam tata, a kao i da nisam.