Imala sam svega 16godina kada sam ga srela. Zaljubih se na prvi pogled, mada sam mislila ništa od neke veze pošto je 10 godina stariji. Tenis nas je spojio i postali smo prijatelji. Čuj mene, prijatelji, znali smo odigrati po koji put zajedno. Dve godine nakon toga smo otpočeli vezu. Bili smo četiri godine u vezi i raskinuli smo zbog toga što je hteo da me oženi. Stalno je spominjao da je vreme za naš zajednički život, decu.. Mene je hvatala panika i ostavila sam ga. Htela sam još da ludujem. Budala..
Evo prošlo je već 5 godina otkako nismo zajedno. Svaki naš susret nakon toga bio je vezan za pregršt emocija i suza. Neki dan sam se napila i odllučila da ga nazovem. Alkohol ne zna za kočnicu. Kada sam ga pitala šta ima novo rekao je da se oženio. Počela sam da plačem, na to je on rekao da mu je drago što plačem. Bila sam ljuta i spustila slušalicu. Nakon toga mi stiže sms: DRAGO MI JE DA TI JE STALO, NISAM OŽENJEN. Upravo ga čekam, poželite mi da ovaj put uspe!!